Outsaiderica

četvrtak, 28.12.2006.

Bolesni blagdani

Nisam stigla pisati ovih dana,u subotu sam otišla kod dragog. Ostala sam tamo prespavati i razmišljati o nadolazećem Božiću. U nedjelju je bio Badnjak. Ujutro sam odjurila svojima na ručak, da bi se popodne vratila dečku. Svekrvi mi je pozlilo baš na Badnjak i eto, bolesna je već 4 dana,jer danas je 28. već. Svekrva i svekar su otišli u 10 spavati, pa smo dragi i ja šuteći, ja u njegovoj velikoj pidžami, čekali da otkuca ponoć. Bez pjesama, bez filmića, bez neke lijepe atmosfere.Na Božić otišla sam baki, dedi i teti u Sisak. Atmosfera tako da jel..
Na Štefanje išli smo dečko, njegovi i ja u Veliku Goricu kod tete od mog dragog. Skupilo se 15-tak ljudi, svi polubolesni ali smo jeli fajn dobro! Dečku su javili njegovi frendovi da tulum za Novu otpada, a i mali od dečkovog brata je stalno plakao. U srijedu ujutro sam otišla doma na jedno "duže" vrijeme, da bi mi se i dragi (osim svekrve) počeo nešto žaliti. Popodne je dobio temperaturu i navečer povratio. Čuli smo se i još sam ja jutros išla tamo s lijekovima i uzela sam trenirku jer sam trebala zamjeniti za veći broj. Za Božić dragi je dobio donji dio trenirke, čarapice i majicu. Jedino mu taj donji dio trenirke trebao veći broj. Malo mu je bolje al eto svi bolesni, otkazan tulum, a kako je dragi bolestan, nećemo ni slaviti Novu tak da nije ni bed kaj je to "okupljanje" za Novu propalo. A i mene već 2 dana leđa bole.. Ovo su mi najgori blagdani..
Sutra je već petak. A šta mi to znači kad je mi je ljubav bolestan.. U utorak mi je i rođendan. Nadam se da će dotad svi ozdraviti i da ćemo se veseliti na moj roćkas 2.1.
sa zakašnjenjem, (ne)Sretan Božić

nedjelja, 17.12.2006.

Nedjelja, 17. prosinac

Počet ću pisati o svom životu i svojim aktivnostima. ovako pisati postove same za sebe je dosada jel?
Pa evo.
Danas su na ručku kod mene i mojih bili moj dragi i njegovi. ručak je radila moja stara, a ja sam sinoć bila pekla kolač. Kod nas se puno govori o svadbi, da bi dragi i ja pred oltar mogli... ja se slažem ali šta kad nemamo para, jel? on studira, a ja sam nezaposlena..
Danas se osjećam dobro. Ne muče me psihičke boli. Doduše, mučit će me sutra. Osjećam tako neku tjeskobu i nervozu u tijelu. Teško je opisati. Kad imaš neš sa psihom, teško je objasniti kako se osjećaš. To se kod nekih primjeti. Kod mene baš i ne. Da me vidite u gradu ( u našoj metropoli naravno) ne bi ni znali.
Sutra opet idem na tečaj. Volim taj tečaj. I ljudi su dobri. Napokon su me svi prihvatili, i oni stariji ( a svi su stariji od mene) i napokon se ne osjećam kao outsaiderica. Mogla bi i promjeniti nadimak, ne?
Mislim, napokon su mi dali priliku da se dokažem, da pokažem svoju zrelost i to da su moje godine samo godine, ne pravi pokazatelj mene kao osobe. Dosad sam pisala samo o nekim temama ovako, ali mislim da bi trebala i malo o sebi i životu općenito. Prijašnje postove ne smatram glupima, ali su prejednostavni i napisani samo iz šale ( neki) a neke sam pisala jer sam jednostavno imala kaj za reći o tome. A kad ja nemam kaj za reći? Ja spadam pod najglasnije ljude ( kažu mi ) jer jednostavno imam jak glas. Niska sam, ali se čujem!
I tako ja eto sad pišem malo i razmišljam o tome šta ću kupit kome za Božić i šta ću ist večeras. he he..
Lakirah nokte. Staroj smrdi. A šta ću. Ni ja ne volim da smrdi, ali tako je napravljen lak. Jedva čekam taj Badnjak i Božić. Ma znam da je iskomercijalizirano ali ga volim jebiga! Borek, kuglice i pokloni. Dobila sam od bake i dide povrat duga umirovljenika, tj i meni je sjeo dio te mirovine u novčanik(iz kojeg je od ne para već paučine bilo) tako da mi za Božić ne trebaju pokloni, sve si mislim kupiti sama. A za dragog znam. Imam hrpu ideja. Njemu znam šta kupiti kad smo skoro 2 godine skupa. Dobit će donji dio trenirke i možda donje rublje, vesticu ili nešto od posteljine. E ja ko žena njegova, kupujem šta mu treba, a ne neke gluposti poput parfema, brijaće kreme ili gela za tuširanje. On voli praktične i upotrebljive stvari. Tako i ja.
Zagnjavih ljude.

od sada.. baš pišem dnevnik, ne više postove

:)

petak, 08.12.2006.

Kopija ili svoja?

Šetam se, kao i obično, po gradu i gledam...sve ženske su jedna drugoj kopija, ko sestre. Pola Zagreba izgleda isto. Sve imaju istu robu, iste jahaće čizmice, istu šminku.. Kao lutke u dućanu, sve iste, a svaka ima svoju cijenu,svaka drugačije košta (čitaj sponzoruše)... Tako da je biti drukčiji bolja opcija, nego biti produkt i samo blijeda kopija svih tih lutkica..
Svi se mi volimo urediti i lijepo izgledati,ali bar da budem svoja... Kad si svoj, istićeš se u gomili ljudi u gradu, a ovako kad svi izgledaju isto, rijetko će te tko primjetiti i pridati ti neku svoju pozornost....
BeYu :)

ponedjeljak, 04.12.2006.

ovako točno izgleda sada moja frizura

Ali za nadolazeće blagdane moram frizerki. Kak da se ošišam? Da ostavim ovako,pa da samo skratim vrhove? ili bolje rečeno, promjenim ovu frizuru? Ma ne znam. Zapravo, odlučit ću kad za to dođe vrijeme.
p.s. moja kosa je crna a na slici mi ova boja vuče na smeđo-crvenu.

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv